Lejla, 34 godine, Tuzla – „Možemo da budemo sve, osim ravnodušni jedno prema drugom“

Ja sam Lejla, imam 34 godine i dolazim iz Tuzle. U srcu sam romantična, po prirodi nežna, ali u životu naučena da budem borac. Radim u administraciji u jednoj domaćoj firmi, imam stabilan posao, svoj stan i svoj mir. Ali mir ponekad zna da zaboli – kad ti nedostaje neko da ga podeliš.

Dugo sam ćutala o svojoj samoći. Svi su mislili da mi je dobro jer sam uvek nasmejana, pozitivna, puna energije. Ali ono što ljudi ne vide je da svaki smeh ima svoju tišinu kada se svetla ugase. Umorna sam od toga da grlim jastuk umesto nekoga ko će me stvarno razumeti.

Ne tražim ljubav iz bajke, ni muškarca koji će me obasipati skupim poklonima. Ne treba mi vozač skupog auta, treba mi neko s kim ću se osećati sigurno. Neko kome ću moći da ispričam sve, čak i kad to nije lako. Neko ko zna da sluša i ne boji se da pokaže emocije.

U prošlosti sam volela pogrešne. I krivila sebe što sam verovala. Ali danas sam svesna da nisam ja pogrešna žena – samo su oni bili ljudi koji nisu umeli da vole. Zato danas tražim muškarca koji zna da je ranjivost snaga, a ne slabost. Onoga ko se ne boji da napiše: „Nedostaješ mi“ i da to zaista i misli.

Volim prirodu, izlete, vikende provedene van grada. Volim more, ali i planinu. Volim da kuham, posebno kada imam za koga. Ne izlazim često po kafićima, više sam žena za kafu u dvoje kod kuće, uz muziku i iskren razgovor. Volim starije filmove, onaj pravi mir i toplinu doma.

Možda nisam savršena, ali sam iskrena. U meni ima nežnosti, topline i onog nečega što je danas retko – spremnosti da se volim bez igara. Ako si muškarac od 35 do 50 godina, stabilan, normalan, koji zna šta znači biti oslonac – javi se. Ne obećavam bajku, ali obećavam da ćemo biti svoji. I da ćemo moći da budemo sve – samo ne ravnodušni jedno prema drugom.