LJILJANA(47)Mnogi su pokušali da me osvoje lepotom reči – ja tražim muškarca koji ume da voli tišinom”

Zovem se Ljiljana. Imam 47 godina i dolazim iz prelepog primorskog gradića blizu Bara, Crna Gora. Pišem ti iz svog dvorišta punog maslina i lavande, dok vetar sa mora donosi onaj poznati miris soli i borovine. Možda zvuči kao priča iz romana, ali moj život je sve, samo ne bajka. Ipak, u ovom trenutku sam spremna da napišem novo poglavlje – sa nekim ko zna šta znači ljubav u zrelom dobu.

Fizički? Žena u punom cvatu. Visoka sam 171 cm, imam plave oči koje često skrivam iza sunčanih naočara i dugu kosu boje meda. Nekada sam bila vitka kao trska, ali danas sa ponosom nosim svoje obline – jer su svedoci života, rađanja, rada, tuge i radosti. Imam tragove vremena na licu, ali i osmeh koji mnogi pamte. Nosim haljine koje se lepršaju na vetru, volim lagani miris parfema i prirodnu lepotu. Ne skrivam godine – nosim ih kao orden.

Po zanimanju sam nastavnica likovnog u osnovnoj školi. Već dve decenije radim s decom i učim ih da kroz boje izraze ono što rečima ne mogu. I sama slikam – to je moj beg, moja terapija, moj svet. Imam malu radionicu u prizemlju kuće u kojoj nastaju moji snovi na platnu. Nekada slikam more, nekada planinu, a najčešće – pogled iznutra.

Slobodna sam već sedam godina. Bila sam u braku 15 godina sa čovekom koji je više voleo tišinu nego dijalog. Nije bilo nasilja, ni vike – samo nedostatka. Nedostatka pažnje, dodira, pogleda. Rastali smo se tiho. Moj sin sada ima 20 godina i studira u Podgorici. Živi svoj život, a ja… ja pokušavam da ponovo pronađem svoj.

Volim duge šetnje obalom. Volim zoru kad svi još spavaju. Volim knjige koje mirišu na more. Obožavam Leonard Cohen-a, crno vino, i razgovore do kasno u noć. Ne volim gužve, površne priče, i lažne profile. Ne volim muškarce koji pišu samo “Hej” i očekuju vatromet. Volim one koji pišu srce, dušu, suštinu.

Tražim tebe ako znaš kako da budeš prisutan. Ne moraš mi slati cveće – ali pošalji mi pesmu koju voliš. Ne moraš biti bogat – ali budi duhovno pun. Ne moraš izgledati kao maneken – ali neka ti oči pričaju istinu. Ako znaš kako izgleda ljubav posle 40-te – znaš da nije više samo strast, već prijateljstvo, podrška, sigurnost, ruka u ruci dok ćutimo i gledamo istu tačku.

Želim da mi neko piše iz duše. Da mi kaže: “Ovde sam. I nisam prolazan.” Želim da gledamo film zajedno, da zajedno ćutimo dok pada kiša. Želim da imamo naš mali svet – bez obzira gde živimo. Ja mogu putovati, voleti i na daljinu, ali snovi traže da se jednog dana spoje u stvarnost.

Ne tražim idealnog muškarca. Tražim onog koji ume da sluša. Koji neće da se uplaši ako zaplačem. Koji će se setiti moje omiljene knjige. Koji neće otići kad postane teško. Koji zna da život nije Instagram filter. Koji zna da ceni vernost i poštovanje. Koji razume da volim da budem i sama ponekad – ali da želim da imam kome da se vratim.

Ako si između 45 i 60 godina, slobodan, emocionalno zreo, i znaš kako da voliš ženu koja ima sopstvene svetove, piši mi. Nemoj se bojati godina, ni prošlosti. Svi ih imamo. Bitno je da želimo budućnost.

Piši mi o svom danu. Pošalji mi stih koji ti znači. Reci mi zašto si kliknuo baš na ovaj oglas. I nemoj se igrati. Ako ne znaš šta hoćeš – nemoj trošiti moje vreme. Ja znam. Hoću da volim – i da budem voljena.