MIRJANA PRAVNICA IZ ZAGREBA – “Pobjeđivala sam na sudu, ali srce mi još traži svoju pravdu

Moje ime je Marijana, imam 36 godina, završila sam Pravni fakultet u Zagrebu i radim kao advokatica. Godinama sam bila fokusirana na karijeru – sudnice, predmeti, slučajevi. I sve sam uspešno rešavala… osim jednog – slučaja mog srca.

Visoka sam 172 cm, fit građe jer redovno vežbam pilates. Imam dugu smeđu kosu, urednu kao i moj život, i oči koje mnogi nazivaju “advokatski ozbiljnim”, iako su u duši prepune romantike. Nosim naočare za čitanje, volim eleganciju i uvek sam oblačena sa stilom – suknja do kolena, bela košulja, diskretan parfem.

U ljubavi sam bila razočarana više puta. Valjda zato što sam predugo verovala ljudima koji su lepo govorili, ali nisu znali da vole. Danas više ne tražim bajku. Tražim stvarnog muškarca – oslonac, saputnika, nekoga ko neće bežati pred iskrenosću.

Volim muzeje, tihe večere, vikende u prirodi. Znam da budem i stroga i brižna. Ako si muškarac koji ceni pametnu, obrazovanu ženu – ali ženu koja ume da se nasmeje, da kuva, da brine – onda verujem da možemo imati nešto veliko.

Tražim muškarca između 35 i 50 godina. Ne smeta mi ako imaš decu, ni ako si iz drugog grada – smeta mi samo neiskrenost. Ako si tu da probaš da izgradiš nešto pravo, onda ti ja nudim sve: poštovanje, ljubav i lojalnost.

Zakon poznajem u detalje – ali o ljubavi tek sada učim. Možda ti budeš moj učitelj, a ja tvoja najbolja životna učenica.
Mladost sam posvetila poslu i porodici. Moja sestra ima troje dece, kojima sam kao druga majka. Uveček volim da pravim pitu, a nedeljom kuvam pasulj i gledam stare domaće filmove. Imam malu baštu, volim cveće, naročito bosiljak. Ume da mi zafali razgovor, neko da pita: “Kako si, Jovanka?”.

Tražim muškarca između 40 i 60 godina. Ne zanima me kako izgledaš, već kako gledaš. Ne moraš biti bogat, ali ako imaš dušu – ja ću je prepoznati. Volim kada muškarac ume da ćuti sa ženom, da ne glumi, da je svoj.

Zamislila sam jutra sa nekim ko će me držati za ruku dok spremam doručak. Večeri uz domaći hleb i tihu muziku. Ne sanjam luksuz – sanjam pripadanje.

Ako si sam, ako voliš toplinu i iskrenost, i ako znaš da sreća često dolazi tiho, u kecelji, sa osmehom punim razumevanja – ja sam ovde. Piši mi. Možda tvoj život postane ukusniji uz mene.