Nisam zaboravila kako se voli – Sanela, 44 godine, Zenica

Zovem se Sanela i imam 44 godine. Dolazim iz Zenice, radim u obrazovanju i mogu reći da sam žena koja je mnogo prošla, ali ništa izgubila. I dalje verujem u ljubav. I dalje verujem u susrete koji menjaju sve. I dalje, iako me mnogi gledaju sa čuđenjem, kucam ovde oglas sa nadom da negde postoji muškarac koji još ume da voli iskreno, nežno i bez glume.

Fizički sam žena koja se neguje, ali ne opterećuje izgledom. Visoka sam 168 cm, imam 65 kilograma, prirodna crnka sa dugom kosom vezanom najčešće u punđu ili pletenicu. Oči su mi tamne, ali kažu da zrače toplinom. Nosim naočare za čitanje, često haljine i blage boje. Volim svoj odraz u ogledalu jer sam naučila da volim sebe – a tek onda mogu da volim drugoga.

Imam sina koji studira u Sarajevu i živi u domu, što znači da sam sada, prvi put posle mnogo godina, sama u stanu. Tišina me ponekad umiri, ali češće – zaboli. Nedostaje mi razgovor, pogled preko stola, dodir ruke u prolazu. Nedostaje mi ona svakodnevna nežnost, sitnice koje pravi muškarac ume da da. Nedostaje mi sigurnost.

Moj brak je bio korektan, ali nikad nije bio pun. U njemu nije bilo nasilja, nije bilo uvreda, ali nije bilo ni ljubavi, strasti, pažnje. Godinama sam pokušavala da budem srećna, da pronađem zadovoljstvo u porodičnim obavezama, u svakodnevnim rutinama, ali srce zna kad nešto nije pravo. Kad smo se razišli, nisam osećala tugu – više olakšanje. I od tada sam sama. Svesno. Jer nisam želela samo novo lice – želela sam novu ljubav.

A sad, sa 44 godine, konačno sam spremna. Ne na kompromis, već na istinu. Na čoveka. Na tebe, ako si baš ti onaj koji je kliknuo na ovaj oglas.

Tražim muškarca između 43 i 55 godina, po mogućstvu sa srednjim obrazovanjem ili više, stabilnog, ozbiljnog, ali sa dušom koja ume da se smeje. Neko ko ne traži savršenstvo, već ženu pored koje će biti svoj. Volela bih da voli prirodu, tihe večeri, možda knjige, možda muziku… Volela bih da zna da ćuti i govori kad treba. Da ume da drži za ruku u šetnji i ne pusti. Da ume da zagrli. Da ne glumi.

Volim da šetam pokraj Bosne, volim vikendom otići u planinu, na selo. Volim domaću kuhinju, i dobro kuvam. Znam da saslušam, ne osuđujem, uvek se trudim da budem pažljiva. Nisam zahtevna. Ne tražim mnogo, samo ono što se ne kupuje – poštovanje, iskrenost i prisutnost.

Znam da danas mnogi traže instant veze, brza poznanstva, površne dodire. Ja nisam ta. Ja tražim sporost, dublje razgovore, pogled koji traje. Možda je to staromodno, ali znam da negde ima muškaraca koji su takođe umorni od površnosti. I možda si ti jedan od njih.

Ako želiš vezu u kojoj se neguju sitnice – doručak u dvoje, šetnja po kiši, gledanje filma u ćebetu, ako tražiš ženu koja će te poštovati, ali i želeti, javi mi se.

Napiši par redova – ne moraš biti pesnik. Samo budi iskren. Reci mi kako izgleda tvoj dan, šta te raduje, šta ti fali. Ja ću ti odgovoriti iskreno. Možda ćemo razmeniti misli. Možda slike. A možda i živote.

Zovem se Sanela. I nisam zaboravila kako se voli.