Po Kuci Hodam Polugola i to Izludjuje Mog SVEKRA Jedne noci Usao mi je u sobu a onda….

Moja ispovest: Volim da se oblačim ženstveno, ali nisam ni slutila da će to ugroziti moj brak
Zovem se Miljana i želim da podelim svoje lično iskustvo koje me je duboko uzdrmalo, iako možda spolja deluje kao sitnica. Oduvek sam volela da se oblačim ženstveno, pa čak i izazovno – ali ne zato da bih privlačila pažnju bilo koga, već zato što se tako jednostavno osećam lepo, samouvereno i zadovoljno u svojoj koži.

Volim mini suknje, kratke haljinice, čipkaste čarape, štikle… U svemu tome sam uvek tražila meru dobrog ukusa. Trudim se da izgledam negovano, jer redovno treniram i vodim računa o svom telu. Ljubav prema modi i svom telu nikada nisam krila. Znam da privlačim poglede muškaraca kada prođem ulicom, i priznajem da mi to ponekad prija – ali nije razlog zbog kog se oblačim tako. To je prosto moj stil.

Moj suprug me je upoznao takvu i uvek mi je govorio da ga to ne smeta. Bio je ponosan na mene, nije bio ljubomoran i često je govorio da mu prija kada mu ljudi zavide jer ima zgodnu i samopouzdanu ženu. Naš brak je do skora funkcionisao bez većih trzavica – sve do jedne sitnice koja se pretvorila u ozbiljan problem.

Naime, živimo u porodičnoj kući zajedno sa njegovim ocem – mojim svekrom, koji ima preko 60 godina. On je prgav čovek, često neprijatan, sklon raspravama i pasivnoj agresiji. Jednog jutra, dok sam se spremala da izađem, obukla sam kratku suknju i crne čipkaste čarape. Dok sam se šminkala ispred ogledala, osetila sam nečiji pogled. Kad sam se okrenula, krajickom oka sam videla svekra kako me posmatra sa stepenica. Bio je to dug, čudan, gotovo neprijatan pogled.

Nisam tome pridavala mnogo značaja, ali vrlo brzo nakon toga, moj suprug je počeo da menja ponašanje. Postao je hladniji, zatvoreniji, i odjednom mu je zasmetalo kako se oblačim. Počeli smo da se raspravljamo, sve češće i sve žustrije. Jednog dana mi je jasno rekao da ne želi da se više oblačim tako i da sam “prešla granicu”.

Vremenom sam shvatila – svekar mu je verovatno rekao nešto, možda iskrivio celu situaciju, možda aludirao na moje namere koje nisam imala. Počeo je da me gleda drugačije, sa nekom dozom neprijatne hladnoće. Uspela sam da povežem stvari i shvatila da on mene nikada nije voleo. Moj izgled i način oblačenja bili su mu samo povod da unese razdor u naš brak.

Nisam mislila da stil može postati razlog nepoverenja u vezi. Danas se osećam povređeno, ne zato što sam promenila način oblačenja, već zato što sam izgubila deo sebe – deo koji me činio srećnom.

Ovo je moja priča. Zanima me – da li sam preterala? Ili je društvo i dalje suviše strogo prema ženama koje imaju svoj stil i stav?