Vesna, 41 godina, Požarevac: “Imam miran život, ali nemam onog kome bih šapnula ‘laku noć’ – tražim čoveka koji zna vrednost tišine i toplog zagrljaja”

Zovem se Vesna, imam 41 godinu i živim u Požarevcu. Zaposlena sam u jednoj lokalnoj firmi kao administrativna radnica. Moj život je uređen, miran, stabilan… ali i predugo usamljen. Ponekad se i sama pitam – kako je moguće da prođu godine, a da ne naiđe ni jedan muškarac koji iskreno želi nekoga da voli, bez uslova, bez igara, bez maski?

Moj dan izgleda jednostavno – ujutru kafa, posao, kuća, i malo odmora uz knjigu ili neki dobar film. Imam svoju rutinu, ali često uveče, kad se sve utiša, osetim prazninu. Nedostaje mi neko kome bih skuhala večeru. Neko ko bi me pozvao samo da kaže “nedostaješ mi”. Neko ko bi me zagrlio dok pada kiša. Jer ne tražim savršen život – samo onaj u kome se ne osećam nevidljivo.

Nikada se nisam udavala. Bilo je ljubavi, ali nijedna nije bila ona prava. Možda sam birala pogrešno, možda sam previše davala, možda nisam znala da tražim ono što zaslužujem. Ali danas, kada više nisam ni devojčica ni naivna žena, znam tačno šta hoću: muškarca koji ne beži od emocija. Koji zna šta znači podržati, pričati, slušati. Nekoga s kim mogu biti svoja, u tišini i u smehu.

Kakvog muškarca tražim?
Ne tražim ni Apolona ni bogataša. Godine mi nisu presudne, ali najviše bih volela da si između 40 i 55 godina. Važno mi je da si slobodan – emotivno i životno. Ako imaš decu – nema problema, ja volim decu. Ako si razveden ili nikada nisi bio u braku – ni to nije bitno. Bitno je da si čovek od reči, neko ko zna da se javi porukom, ko zna da pita “kako si”, i da ne traži samo razonodu.

Meni je lepo i samoj, ali mi fali ono nešto – ono zbog čega srce zatreperi kad stigne poruka, ono zbog čega se čeka vikend s nestrpljenjem. Volela bih da imamo iste vrednosti – veru u poštovanje, nežnost, prijateljstvo. Da znamo da ljubav nije u velikim rečima, nego u svakodnevnim gestovima. U tome da znaš kako volim kafu, kako me možeš umiriti samo dodirom ruke. Želim nekoga s kim ću i ćutanje voleti, jer ne moramo uvek pričati da bismo znali da smo jedno uz drugo.

Imam svoje hobije, volim prirodu, šetnje, pecanje (da, stvarno!), volim da slušam stare pesme i da kuvam – to mi je terapija. Volela bih da imam partnera s kojim bih vikendom otišla na selo, pobegla iz gradske buke. Želim život u dvoje – bez drame, bez pretvaranja.

Ako si dobar čovek, ako ti fali žena koja zna da bude stub, ali i nežna, koja zna da voli, ali ne dozvoljava da je gaze – onda ti se javi ova žena iz Požarevca. Nisam moderna u smislu da živim za Instagram, ali imam telefon, imam Viber, WhatsApp, mogu da se čujem i vidim ako imaš ozbiljne namere.

Možda nećemo kliknuti na prvu, ali ako postoji iskra, spremna sam da gradim. Ako i ti imaš prošlost, ne boj se – ne tražim idealnog, nego stvarnog čoveka. Jer i ja imam svoje borbe, svoje ožiljke, ali i dalje verujem – ljubav dolazi kad joj se najmanje nadaš.

Ako prepoznaš u mojim rečima i deliće sebe – javi se. Neću slati slike na zahtev, niti odgovarati na neozbiljne poruke. Ali onome ko priđe s poštovanjem – vrata mog srca su širom otvorena.