BILJANA UČITELJICA IZ CRNE GORE – “Naučila sam decu da čitaju i pišu, ali još čekam nekog da napiše priču sa mnom”

Zovem se Ljiljana, imam 47 godina i dolazim iz jednog manjeg mesta blizu Nikšića. Po zanimanju sam učiteljica, već 25 godina učim decu prvim slovima, ali u privatnom životu još tražim onog s kojim ću zajedno pisati najvažnije poglavlje – ono o ljubavi.

Visoka sam 166 cm, imam svetlosmeđu kosu i nosim je vezanu u punđu dok sam na poslu, ali je puštam uveče kada želim da budem samo žena, a ne učiteljica. Oči su mi plave, često kažu da zrače blagost i toplinu. Imam nežne crte lica i prirodan osmeh koji dolazi lako, čak i kad je srce umorno. Nosim naočare za čitanje i volim udobne, ali ženstvene haljine koje ističu ono što je priroda oblikovala.

Moj dan je ispunjen dečjim glasovima, knjigama, kredom i tablom… ali kada se školsko zvono oglasi, tišina me dočeka kod kuće. I u toj tišini osećam prazninu. Nedostaje mi muški glas, oslonac, neko ko će me pitati kako mi je prošao dan i pružiti zagrljaj kada mi je najpotrebniji.

Volim da pešačim prirodom, da berem šumske jagode i da posmatram oblake dok sedim pored reke. Uveče rado čitam romane ili pišem u dnevnik. Obožavam stare jugoslovenske filmove, miris tek pečenog hleba i domaću muziku. Ne pijem često, ali volim čašu vina uz dobar razgovor.

Tražim muškarca između 45 i 60 godina. Možeš biti iz bilo kog kraja bivše Jugoslavije – srce ne poznaje granice. Ne tražim savršen izgled, već prisustvo. Da budeš tu. Da znaš slušati, ali i govoriti iz srca. Ako si razveden, ako imaš decu, to mi nije prepreka – bitno mi je da si otvoren za novo poglavlje.

Ako znaš vrednost tišine u dvoje, ako ti srce nije ograđeno zidovima prošlosti, i ako još veruješ da ljubav dolazi i u zrelijim godinama – onda se možda naše stranice ukrste.

Piši mi iskreno. Bez maski. Ja nisam žena koja igra igrice. Ja sam ona koja zna kako se voli polako, pažljivo i trajno.