„Prelepa ljubavna priča sa Golije: Kako je hrabra Albananka osvojila srce sela uprkos svim preprekama“

Klodijana i Duško Maraš iz malog sela Goševo na Goliji već 11 godina žive jednu od onih priča koje dokazuju da prava ljubav nema granica. Iako su ih životne teškoće pratili od samog početka, njihova iskrena sloga i međusobno poverenje uspevali su da izgrade toplu porodicu i donesu sreću čak i u najtežim danima.

Njihova romansa počela je na pomalo neočekivan način, daleko od doma, u Albaniji. Klodijana, mlada i hrabra devojka, priseća se kako je sve krenulo sasvim slučajno, ali s mnogo strasti i snage. „Kuma je došla u moje selo sa svojim kumom, Duškom, i tako smo se upoznali. Bilo je to 6. marta 2013. godine. Ubrzo smo shvatili da između nas postoji nešto posebno, i već 28. aprila iste godine venčali smo se. Tad sam ja imala samo 15 godina, a Duško 37,“ priseća se Klodijana.

Za mnoge, razlika u godinama i činjenica da dolaze iz dve različite zemlje, sa različitim verama i običajima bila bi prepreka, ali ne i za njih. „Ja sam katolkinja iz Albanije, i priznajem da sam se u početku bojala kako će izgledati život u Srbiji. Jezik mi je bio nepoznat, kultura različita, a i sami običaji… Bilo je teško, ali izgleda da nas je sudbina spojila na najbolji mogući način,“ priča ona sa osmehom.

Iako su zimski dani na Goliji poznati po svojoj hladnoći i teškim uslovima, ova porodica se ne predaje. Sa pet ćerki koje odrastaju u njihovom domu, Klodijana i Duško zajedno snalaze se u svemu – od poljoprivrednih radova do obrazovanja dece. „Najstarija ima deset godina, a najmlađa je tek godinu i po dana. Znamo da život ovde nije lak, posebno jer je do škole nekad potrebno preći i više od 13 kilometara, ali naše srce je ovde i ništa nas ne može zaustaviti,“ kaže Klodijana sa ponosom.

Kada je pristala da se uda za Duška, znala je da finansijska situacija nije idealna. Ipak, verovala je u ono što je najvažnije – ljubav i slogu. „Nisam marila za materijalno. Ako u porodici nema ljubavi i međusobnog razumevanja, ništa drugo ne vredi. I zato smo se trudili da, bez obzira na teškoće, ostanemo složni i podržavamo jedno drugo.“

Njegova porodica dočekala ju je raširenih ruku. „Zaove su me gledale kao da sam njihovo dete. Pomagale su mi, učile me, a ja sam se trudila da budem vredna i da im se odužim. Kada sam se prvi put porodila, mnogo su mi pomogle, i nikada to neću zaboraviti.“

Duško i Klodijana vredno rade i bore se za budućnost svoje dece. „Duško se bavi poljoprivredom i često ide da pomaže gde god ga zovu, bilo da je to obrada zemlje ili rad sa drvećem. Ja sam uglavnom kod kuće sa decom, ali koliko mogu pomažem mužu oko svih poslova,“ objašnjava ona.

Do skoro su živeli u staroj kući, koju su nasledili od svekra i svekrve. Kuća nije imala ni vodu, ni kupatilo, a uslovi su bili teški. „Nažalost, moje svekrve nisam upoznala, a kuća je bila toliko stara i trošna da se jedva održavala. Ipak, nismo odustajali. Zajedno smo se borili i sanjali o boljem životu,“ priseća se Klodijana.

Uz pomoć dobrih ljudi, a naročito zahvaljujući Humanitarnoj organizaciji „Srbi za Srbe“ i podršci poznate pevačice Dragane Mirković, uspeli su da sagrade novi dom. „Dragana je došla kod nas, zagrlila decu kao da ih poznaje ceo život i zaplakala kada je videla u kakvim uslovima smo živeli. Svi zajedno, sa mnogo truda i podrške prijatelja, uspeli smo za samo sedam meseci da završimo kuću.“

Danas njihova porodica ima sve uslove za dostojan život, a njihova priča i dalje inspiriše sve one koji veruju da prava ljubav može pobediti sve prepreke, bez obzira na godine, poreklo ili teškoće.